Otvorili smo prodavnicu na podmedia.rs/historycast

Ugrabite merč dok ga još ima :)

U XIII veku, veku, dok Evropa još zamišlja Mongole kao senku što se nadvija nad horizontom, jedan čovek već priprema nešto nezamislivo: premeštanje težišta najvećeg carstva u istoriji iz stepe u srce Kine. Kublaj kan ulazi u istoriju ne kao puki nastavak Džingis-kanove osvajačke mašinerije, već kao njen najambiciozniji vođa.

To je trenutak kada nomadska vojska, navikla na otvorene ravnice i brzinu, mora da nauči da vlada gradovima čiji zidovi pamte hiljade godina. Kublaj shvata da se carstvo ne održava samo udarima konjanika, već sposobnošću da se prihvati i preoblikuje civilizacija koju osvaja. Zato od Pekinga pravi prestonicu koja simbolički i politički označava njegovu novu ulogu: vladara koji ne želi samo teritoriju, već želi poredak.

Nikola Đukić i Nikola Šipka u ovoj epizodi seciraju taj prelomni trenutak. Prate kako Kublaj učvršćuje vlast u borbi protiv sopstvene braće, kako razume važnost kineske birokratije i koristi je da stvori dinastiju Juan, i kako iz jedne nomadske strukture proizvodi državnu mašinu koja funkcioniše u razmerama kakve svet do tada nije video.

Istovremeno, Mongolsko carstvo širi se na jug, istok i more, ali upravo na tim granicama vidimo koliko su ogromne Kublajeve ambicije. Pokušaji osvajanja Japana, intervencije u Indokini, diplomatske igre u Centralnoj Aziji; sve to govori o vladaru koji ne miruje, koji razume da moć traje samo dok se širi, čak i kada imperija već pokazuje prve pukotine.

U tom vrtlogu pojavljuje se Marko Polo kao čovek koji prvi put prenosi Evropi sliku o dvoru gde se upravlja papirom, novcem, kanalima, brzim poštama, astronomima i činovnicima koji pomeraju granice svakodnevice. Njegovi zapisi su i putopis i dokaz da je pod Kublajem nastao svet koji nadmašuje evropsku predstavu o redosledu, disciplini i veličini.

Kako se najmoćnije nomadsko carstvo pretvorilo u kinesku dinastiju? Kako je baš u tom prelazu otkriveno koliko je Kublaj kan bio različit od svih Mongola pre njega? Zbog čega je baš Kublaj postao figura koja objedinjuje dva sveta - mongolski i kineski? I šta nam Marko Polo zapravo govori o Kublajevom svetu, a šta o granicama evropske mašte?

Ovo je priča o vladaru koji je neposredno odredio tok istočnoazijske istorije i oblikovao svet mnogo pre nego što će Evropa to razumeti.

Prvo da se pohvalimo da je počeo sa radom naš webšop, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:

🛍️ HistoryCast webshop 👉 https://podmedia.rs/historycast/

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Nova godina je pravo vreme da se razbiju iluzije koje su mnogi decenijama uzimali zdravo za gotovo, a i danas ih se neki drže grčevito.

U ovom novogodišnjem specijalu HistoryCasta naša ekipa se hvata u koštac sa najvećim istorijskim lažima, poluistinama i mitovima koji su se, ponavljanjem, ideologijom i popularnom kulturom, pretvorili u "opšte znanje“. Kako istorijske laži nastaju, zašto opstaju i zašto ih je toliko teško iskoreniti?

Da li Aleksandar Karađorđević zaista "nije bio pravi kralj“ zbog toga što nije bio zvanično krunisan? Kako je nastala priča o "čistom Vermahtu“ i zašto je ta laž bila toliko korisna posle 1945. godine? Koji narodi stvarno vode poreklo iz antičkog doba i odakle priča o kontinuitetu? Da li fašistički i nacistički pozdrav zaista vode poreklo iz antičkog Rima, ili je antika samo grubo zloupotrebljena kao dekor za modernu ideologiju?

Razbijamo i estetske mitove: antičke skulpture nisu bile simbol uzvišenosti ovenčan u belini mermera i "večnog dostojanstva“, već sveta boja, pigmenata i sasvim drugačijih vizuelnih poruka. Govorimo i o robovlasništvu i Američkom građanskom ratu: zašto tvrdnja da je rat bio "o pravima država“ ne može da opstane pred istorijskim izvorima? Vraćamo se i u renesansu da razjasnimo jednu od najupornijih slika popularne kulture: kako je zaista radio Mikelanđelo Buonaroti dok je oslikavao Sikstinsku kapelu i zašto je mit o "slikanju ležeći na skeli“ toliko dugo opstao? Tu se pozivamo i na, verovali ili ne, svedočenje samog Mikelanđela. Dobro, ne baš svedočenje, više kuknjavu.

Obrađujemo još zanimljivih laži koje su predugo opstale ili su se prečvrsto ukorenile ponavljanjem i nadograđivanjem, a sve sa ciljem da vam ova epizoda bude zanimljiva, korisna i sa željom da u Novoj godini i vi i mi slušamo što manje laži.

Pa, uz nadu da smo danas makar malo u tome pomogli, želimo vam da lepo provedete praznike, i srećnu Novu 2026. godinu!

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Ja grešni Gligorije dijak nedostojan da se nazovem dijakom zastavih ovo Jevanđelje zlatom knezu velikoslavnomu Miroslavu sinu Zavidinu a mene gospodine ne zaboravi grešnoga no me sačuvaj sebi...

Miroslavljevo jevanđelje. Najstariji ćirilični rukopis koji nikada nije bio samo rukopis. Knjiga koja je preživela sve: osvajanja, požare, krađe, preseljavanja, i tumačenja koja su je menjala više nego vreme.

Ovaj rukopis već osam stotina godina stoji na raskršću umetnosti, politike i identiteta. U njemu se čita sve: od vizantijskog uticaja i latinskih upliva, do ambicija humskih kneževa i pitanja koja i dalje izazivaju rasprave i razdore: ko ga je tačno naručio, ko ga je pisao, i zašto se njegov put ne uklapa u mirnu, linearnu predstavu o nastanku srpske pismenosti.

Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski otvaraju jedno od najdragocenijih poglavlja srpske srednjovekovne kulture, pričajući o knjizi koja je postala jedan od simbola srpskog nacionalnog identiteta, svedok moći, politike, ambicije i sporova koji i danas odzvanjaju.

Istorija Miroslavljevog jevanđelja jedno je od najdragocenijih poglavlja srpske srednjovekovne kulture; na njega danas gledamo ne samo kao na remek-delo iluminacije, već i kao na dokument čije je poreklo, autorstvo i put kroz vekove uvek bilo isprepletano nedoumicama, sukobima i borbom za simboličku prevlast.

Jovana i Nikola razmatraju i probleme koji su pratili rukopis: sporove oko porekla, tumačenja natpisa, nedostatke u samom datovanju, političke upotrebe rukopisa u modernoj eri, kao i večitu borbu oko toga kome "pripada“ i šta znači danas narodu, državi, nauci ili istoriji umetnosti.

Ova epizoda je priča o prvom ćiriličnom rukopisu, ali i duboki ulazak u svet u kojem se mešaju ambicija dvora, umeće nepoznatih pisara, i savremene kontroverze koje pokazuju da ni srednjovekovne knjige nisu imune na prepisivanja, borbe za interpretaciju i političke zahvate.

Miroslavljevo jevanđelje je ogledalo srednjeg veka kakav jeste: neuredan, složen, politički, fascinantno lep i duboko protivrečan.

Ovo je priča o moći rukopisa koji je preživeo sve svoje tumače.